SVE VEĆI PROBLEMI: Opadaju vodostaji reka u centralnoj Evropi, poremećena plovidba
Dodajte Kurir u vaš Google izborVodostaji reka opadaju širom centralne Evrope, što remeti plovidbu, a najteža situacija je na Dunavu i na Rajni.
Plovidba najvećim evropskim rekama postaje sve teža jer visoke temperature i oskudne padavine dovode do ekstremno niskih nivoa vode na te dve glavne arterije srednje Evrope za teretni i turistički saobraćaj.
Međunarodna reka Dunav je dostigao rekordno nizak vodostaj zbog toplotnog talasa i suše koja pogađa kontinent, a pad vodostaja već sedmicama utiče na plovidbu na Dunavu.
Mađarski operater MAHART PassNave obustavio je većinu trajektnih linija između Budimpešte i susednih gradova ranije ovog meseca, jer je nekoliko kruzera bilo prisiljeno da pristane u gradu Komarom na severu Mađarske tokom vikenda, ostavljajući putnike da preostalih 90 kilometara do glavnog grada putuju autobusom.
Očitavanje vodostaja od samo 27 centimetara u Budimpešti u utorak uvečer označilo je rekordno nizak nivo vode za najdužu reku u Evropi u ovom trenutku godine, što je šest santimetara ispod prethodnog rekorda postavljenog 2018. godine.
Zvanična očitavanja nivoa reke ne pokazuju stvarnu dubinu reke, koja zavisi koliko od topografije rečnog korita, toliko i od visine vodene površine.
Umesto toga, meri se nivo vode u odnosu na istorijsku referentnu tačku postavljenu ispod najnižeg posmatranog nivoa u to vreme, rekla je za Euraktiv Boglarka Gnandt iz Mađarske službe za hidrološke prognoze (OVF) .
Prema njenim rečima minimalna dubina potrebna za sigurnu plovidbu je 2,7 metara, a kao dokaz pokazala je karte koje pokazuju da taj gaz više nije dostupan na ključnim tačkama duž glavnog brodskog kanala severno i južno od Budimpešte.
Mađarsko ministarstvo saobraćaja i investicija saopštilo je u utorak da je oko 15 brodova-hotela ostalo zarobljeno na mađarskom delu Dunava, dok je većina teretnih plovila obustavila plovidbu zbog rekordno niskog vodostaja, prenosi MTI.
Zbog niskog vodostaja, koji pogađa čitavih 2.412 kilometara plovnog toka Dunava, veliki brodovi moraju da plove sa samo 10 centimetara razmaka izmđu trupa broda i rečnog dna, zbog čega su prinuđeni da prevoze mnogo manje tereta i putnika, prenosi agencija MTI.
Zbog izostanka značajnijih padavina u slivovima Dunava i Tise, novi toplotni talas dodatno pogoršava situaciju, pa vodostaji stagniraju ili nastavljaju da opadaju.
Druga najduža reka u centralnoj i zapadnoj Evropi Rajna, takođe je naglo opala poslednjih nedelja, što je poremetilo brodarstvo na ključnoj ruti za transport železne rude, uglja, žitarica i, posebno, nafte.
Vodostaj na mernoj stanici Kaub između Frankfurta i Bona iznosio je 27 santimetara u utorak u vreme ručka, što je samo dva santimetra iznad najnižeg zabeleženog nivoa, iako se predviđa blagi porast kasnije tokom dana.
Brodski kanal na ključnom uskom grlu merio je oko 140 centimetara, što znači da je bio previše plitak da bi većina barži prevozila pun teret, čak i nakon smanjenja tereta poslednjih nedelja, što je povećalo troškove prevoza.
Nemačko ministarstvo ekonomije i dalje se nada da suša neće pogoditi zemlju tako snažno kao tokom prethodnih poremećaja u brodarstvu 2018. i 2022. godine, a i mnoge kompanije su počele da više koriste plovila s plićim gazom.
"Kao rezultat toga, negativni efekti će verovatno biti manje ozbiljni nego prethodnih godina", rekao je zvaničnik ministarstva za Euraktiv.
Dodaje se da su pogođene i elektrane - jedan od dva aktivna reaktora u nuklearnoj elektrani Cernavoda nizvodno na Dunavu u Rumuniji zatvoren je u utorak zbog bezbednosnih problema koji proizlaze iz nedostatka vode za hlađenje.
Kurir.rs/Euraktiv/Agencije